Bez prepoznavanja i razumevanja "okidača", odnosno razloga zašto se dogodio određeni gest ne može biti pouzdane i precizne analize neverbalne komunikacije.
Od "okidača" startuje svaka analiza, uz njegovu pomoć se kontroliše i izvodi krajnji zaključak o značenju gesta/promene ponašanja.
Mali osvrt na prošlost:
U ranijem periodu, oko 2009. godine, kada je moje interesovanje za temu neverbalne komunikacije ubrzano raslo, sve više mi je skretalo pažnju jedno nezaobilazno pitanje:
"Zašto se baš taj gest dogodio baš u tom trenutku?"
Svetska literatura koju sam tada čitao najčešće se fokusirala na same neverbalne signale, ostali detalji (ako ih je bilo) bili su na dalekom drugom planu.
Najdetaljniji odgovor na moje pitanje bio je da *sve gestove treba posmatrati u kontekstu*, ali je to, bar meni, bilo dosta neodređeno.
Druga kategorija odgovora se više usmeravala na posmatranje neverbalne komunikacije kao načina da svesno ili nesvesno saopštimo određene poruke. Ako lažemo - dodirujemo nos, ako se protivimo - prekrštamo ruke i sl.
Zanimljivo je i da se u ovakvoj literaturi nešto češće koristio termin "govor tela" pre nego npr. "neverbalna komunikacija".
Ovakvo posmatranje ponašanja, samo kao načina komunikacije različitih poruka, u praksi se vrlo brzo pokazalo kao dosta nepouzdano jer biste se najčešće u potpunosti oslanjali na to što je ABC autor napisao da XY gest znači. Pored značenja bi bilo poređenje ili neko slikovito objašnjenje ali ništa što bi dublje i preciznije bilo objašnjeno.
Zašto? Šta ako se ispostavi da nije? Kako je povezan sa ostalim gestovima? Da li prati neke univerzalne pravilnosti?
Takav pristup može biti zanimljiv za slušanje, posebno ako slušate nekoga ko je vešt sa rečima, ali kada zaista treba da se u praksi oslonite na isti, vrlo lako vidite da je oslonac dosta nesiguran.
Sa takvim površnim alatima, u jednoj situaciji analiza je tačna, u drugoj nije, a vi jednostavno ne znate zbog čega.
Nikako ne tvrdim da su ovakvi pristupi potpuno pogrešni, štaviše prva velika imena koja su postavila temelje u smeru izučavanja ponašanja, prve ideje i teorije, izvodili su zaključke na ovaj način.
Ipak, ako postoji mogućnost da sada analizirate daleko pouzdanije i preciznije, zar je ne treba istražiti i iskoristiti?
Prvih nekoliko godina sam i sam bio nesiguran kad je važnost "okidača" u pitanju. Zašto?
Bilo mi je neverovatno da je nešto tako važno, a da toliko svetskih autora detaljnije ne piše o tome. Da, zapravo, veliki broj njih ni ne dotiče temu šta je pokrenulo gest.
Danas sam i više nego siguran u važnost prepoznavanja i razumevanja "okidača" jer sam to potvrdio nebrojeno puta kroz direktnu analizu u praksi.
Moram ipak priznati da mi i dalje nije jasno zašto se više ne govori o tome u povezanoj literaturi.
O "bihejvioralnom okidaču":
Neverbalne, paraverbalne i verbalne signale posmatramo kao promene ponašanja odnosno kao kompleksan bihejvioralni skript koji je zapravo adaptivna reakcija na nešto što je osoba prepoznala kao značajno (pozitivno ili negativno).
Dogodilo se nešto što je meni važno i stoga menjam ponašanje, koristim određeni gest, izraz lica i sl. (Više o ovome u nekom od narednih tekstova, ne zaboravite da se upišete na mailing listu)
To što je važno za osobu, to na šta osoba reaguje i zbog čega menja dotadašnje ponašanje - to nazivamo "bihejvioralni okidač".
"Bihejvioralni okidač" može biti bilo šta ali u svakodnevnoj praksi najčešći su verbalni "okidači" odnosno reči. Sagovornik je nešto rekao što na nas utiče pozitivno ili negativno i zbog čega mi u većoj ili manjoj meri, svesno ili nesvesno menjamo naše ponašanje.
"Okidač" pokreće svaku promenu ponašanja, od mikroekspresije lica do udarca pesnicom.
Zanimljivo je i da u većini slučajeva možemo prepoznati tačnu reč na koju je osoba reagovala! Ne deo razgovora, ne temu, već preciznu jednu reč!
Npr. ako David kaže rečenicu: "Zaista sam uživao sa kolegama na putu u Prag."
Okidač može biti bilo koja od reči.
U situaciji da Davidu to iskustvo nije bilo najprijatnije, njegovo ponašanje promeniće se tačno kada se javi reč -uživao-.
Isto tako, promena ponašanja može da se dogodi i pri pomenu reči -kolegama-, -putu- ili -Prag-.
Za momenat zamislite kakvu prednost ostvarujete ako biste uspeli da detektujete tačne reči koje su od najvećeg značaja za vašeg sagovornika, uz dodatni uvid u značenje njegove reakcije na iste!
"Bihejvioralni okidač" je samo jedan od osnovnih elemenata naših alata analize ponašanja.
Dodatni detalj koji je izuzetno koristan i pouzdan jeste da
u svakom trenutku, u toku bilo kog razgovora, vi sami možete proveriti da li ste tačno uočili okidač i procenili značenje gesta koji je usledio.
Postoji još mnogo povezanih detalja koji uključuju:
Ponavljanje okidača kroz razgovor
Raspored okidača po kategorijama univerzalnih tema od značaja
Izrada kratkoročnog ili dugoročnog bihejvioralnog profila
Detekcija najreaktivnijih tema
Prepoznavanje najzahvalnijih tačaka za izgradnju raporta
...
Naravno, ovako važnu temu nije moguće pokriti kroz jedan objavljen tekst.
Ovde govorimo samo o uvodnim, najvažnijim detaljima vezanim za bihejvioralne okidače.
Prepoznavanje "okidača" možete sami vežbati ili se možete priključiti našim trening sesijama, online i uživo.
Čak i na prvom, uvodnom nivou treninga, program je organizovan tako da uz prijavu dobijate besplatno prisustvo na svim budućim susretima za vežbu koji se organizuju jednom mesečno + neograničen pristup video materijalu + video i foto materijalu za vežbu + bihejvioralnom rečniku.
Teorija je važna, ali ako želite naučne alate zapravo primenjivati u praksi, vežba je najvažnija!
Pogledajte više o temi "Bihejvioralne analize komunikacije": https://www.valentis.rs/bihejvioralna-analiza-komunikacije-osnovni-nivo
Želim svima srećan lov na "okidače"!
